Temperatura i vrednosti vlažnosti - merenje vlage
Mogućnost dugoročnog snimanja temperature i vrednosti vlažnosti daju nam informacije o tome takva je klimatska situacija u toku godine u prostoriji.
Od najjednostavnijih higrometara/termometara pa do termo-hidrografa i data logera s LCD-displejom predstavlja jednu široku raspoloživost mernih instrumenata.
Napominjemo da, koliko je moguće merenje se vrši na sredini prostorije.Kod veoma velikih prostorija,treba postaviti veći broj mernih uređaja.
Potpuno je pogrešno , da merni uređaj postavimo direktno na zid, jer se kod neizoliranih zidova površinska temperatura može veoma razlikovati od temperature prostorije. Zbog toga će izmerene vrednosti biti pogrešne.
Kada stručnjaci žele prezentirati na jednom zidu , preporučujemo da to bude spoljni zid gde će izvesti na jednoj vlažnoj tački merenje. Tako ćemo ustanoviti
kod koje temperature i vlažnosti ima mogućnost za višak kondenzacije vlage.
Ukoliko se pokažu nepovoljne vrednosti merenja, postoji rizik od pojave plesni i potreba za obezbeđenjem umetnina.
Koje temperature trebamo posmatrati?
| Prostor | Minimum | Maximum |
| Izložbeni prostor | 20 | 24 |
| Depo i arhivi | 15 | 26 |
| Restauratorske radionice | 20 | 26 |
| Biblioteke | 17 | 25 |
Za izložbe i eksononate neophodno je sledeće: temperatura između 20 do 23 °C i vrednost vlage od 50 i 55 %.
Kod konzervacije optimalne vrednosti su od eksponata do eksponata različite.
Tačno prilagođavanje jednoj određenoj temperaturi i vlažnosti s najskupljom tehnikom se radi samo u izuzetnim slučajevima.
U praksi, istina, zbog ograničenih budžetskih sredstava "klima" je većini jedina dostupna.
Radi toga ćemo definisati gornje i donje granične vrednosti vlažnosti i
temperature. Ovo zahteva jedno tačno posmatranje predmeta. Preko tehničkih uređaja, kao npr. nivelatora vlage sledi jedno praćenje i automatsko podešavanje vlage , ukoliko se javi odstupanje.
Kao granične vrednosti uzimamo 15 °C kao najniže, i kao najviše 26 °C kao gornje tolerantne granice koje su dozvoljene.
Mnogo važnije od temperature, je međutim, uticaj vlage na eksponate! Sa konzervatorske strane je zbog toga na ovu oblast bačen fokus na kontrolu graničnih vrednosti. Za većinu restauratorskih radionica primenjuju se vrednosti između 50 i 55% kao optimalne.
Loša izolacija prostorija, hala, visoke temperature, i oscilacije vlažnosti vazduha, dokazano je da nisu kod skladištenja umetnina poželjni.
Kako temperatura tako i vlažnost , ovde se (u muzejskom prostoru)odnose na objekte, a ne na ljudske potrebe…
